Карактеристике потрошње

Потрошња природног гаса

Потрошња природног гаса у Босни и Херцеговини 1990 године износила је 610 милиона Sm 3 . У годинама непосредно послије рата потрошња се кретала у границама од 150 до 200 милиона Sm 3 , што је највећим дијелом посљедица немогућности покретања ратом разорене привреде. У задњој декади потрошња је значајно расла и кретала се у границама од 300 до 380 милиона Sm 3 , да би у последњих неколико година поново дошло до пада потрошње на нешто више од 200 милиона Sm 3 ( 230 милиона Sm 3 у 2009 години).

Потрошња у БиХ (у милионима Sm 3 )

У Републици Српској индустријски потрошачи су ФГ „Бирач“ и Индустријска зона „Каракај“. Широка потрошња постоји само у Источном Сарајеву и Зворнику. Укупна потрошња природног гаса у Републици Српској у највећој мјери зависи од потрошње ФГ „Бирач“, као највећег потрошача.

Потрошња по Ентитетима (у милионима Sm 3 )

Структура потрошње

У предратном периоду у структури потрошње природног гаса у БиХ индустрија је, као константан потрошач, била заступљена са приближно 85%. Након рата овај однос се промијенио у изразиту корист сектора широке потрошње и централних топлификационих система.

У Републици Српској овај однос није толико изражен, као у Федерацији БиХ, због веома малог сектора широке потрошње.

Структура потрошње у Републици Српској

Сезонске варијације

Промјена у структури потрошње у БиХ, односно пад потрошње у индустријском, а пораст у сектору широке потрошње довела је до појаве изразитих сезонских варијација. Ове сезонске варијације су једва видљиве у Републици Српској.

Сезонске варијације потрошње у БиХ (у милионима Sm 3 )


Сезонске варијације потрошње у Републици Српској (у милионима Sm 3 )

Напомена:

Сезонска потрошња је дата као просјечна вриједност потрошње у периоду од задњих пет година, да би се анулирао утицај промјенљиве потрошње индустријских потрошача, због учесталих застоја у њиховим производним процесима.

© 2010 Гас Промет - Источно Сарајево. Сва права задржана. Дизајн странице Paleol.net .