Стратегија развоја

Тржиште природног гаса у Републици Српској је ограничено на уско подручје којим пролази транспортни гасовод. Потрошња природног гаса у РС је ниска. Највећи удио у потрошњи гаса има индустрија – око 94%. Република Српска нема својих извора природног гаса те је снабдијевање гасом у потпуности базирано на увозу (руски гас).

Обзиром на циљ гасификације Републике Српске, до 2030 године се очекује пораст потрошње природног гаса у свим сценаријима развоја. Очекивана потрошња у 2030 години је на нивоу између 0,9 и 1,0 милијарде Sm 3 .

 

Потрошња природног гаса у РС за три сценарија развоја (изражено у милионима Sm 3 )


По сценарију С1 – високи БДП, удио индустрије у укупној потрошњи гаса у РС смањиће се на 30% у 2030 години. Удио трансформација ће се повећати на 49%, а удио широке потрошње на 21%. Просјечни годишњи пораст потрошње гаса до 2030 године износи 7,2%. Укупна потрошња гаса у 2030 години према сценаријима С1 – високи БДП и С2 – високи БДП са мјерама је приближно иста, док је у сценарију С3 – ниски БДП мања за око 100 милиона Sm 3 у оносу на С1 и С2.

Најутицајнији фактори пораста потрошње гаса су планиране когенерације (локација Бања Лука у свим сценаријима и локација Приједор у сценарију С2) са годишњом потрошњом од 300 милиона Sm 3 , те рафинерија са потрошњом до 120 милиона Sm 3 гаса (уколико би се све енергетске и технолошке потребе рафинерије задовољавале природним гасом потрошња би могла бити и до 400 милиона Sm 3 гаса).

Велики удио индустрије у садашњој структури потрошње има за посљедицу константну потрошњу природног гаса током године. Развојем гасног система и тржишта гаса повећава се удио сектора са сезонским карактером потрошње. Због промјене структуре и повећања сезонских варијација потрошње, потребе за оперативним складишним капацитетима за природни гас ће се повећавати са 24 милиона Sm 3 у 2015 на 110 милиона Sm 3 у 2030 години. За стратешко складиштење на нивоу 25% од укупне годишње потрошње гаса, до 2030 године треба обезбиједити 256 милиона Sm 3 складишног капацитета. У периоду до 2015 године складишни капацитети се могу обезбиједити у Мађарској, а у каснијим фазама развоја регионалне мреже гасовода и подземних складишта и у ближим системима у Србији и Хрватској.

Да би се задовољиле будуће растуће потребе за природним гасом, биће неопходно да се прошири и максимално искористи постојећи транспортни систем, а да се у исто вријеме изгради и нови магистрални гасовод.

С обзиром на повољан географски распоред већих насељених мјеста у Републици Српској, нови магистрални гасовод би требало градити у сјеверном дијелу Републике Српске, кроз Семберију, Посавину и Крајину. Пројекат је покренут под називом гасовод „САВА“.

Обзиром на могућности увоза гаса и резултате оптимизације развоја транспортног система природног гаса у Републици Српској закључује се следеће:

оптималне тачке добаве су Градишка (којом се уз најмањи трошак гасификује највећа тачка потрошње Бања Лука), затим Бијељина из Србије, те Брод из Хрватске

као прва фаза гасификације могу се одредити подручја:

- Градишке, Лакташа и Бања Луке из Градишке

- Брода, Дервенте и Модриче из Брода

- Бијељине из Србије, те

- регије Бирач и Пала из постојећег система

слиједе подручја Добоја и Приједора, затим гасификација подручја Прњавора, односно Брчког из правца Бијељине

спајање система Бијељина – Бања Лука у потпуности.

 

У случају договора са „БХ Гас“-ом и даљег развоја гасовода „Брод-Добој“ до Зенице, омогућило би се формирање тзв. „гасног прстена“, што би обезбиједило дугорочнију сигурност снабдијевања тржишта природног гаса у Босни и Херцеговини.

Стратешки интерес Републике Српске је изградња цјелокупног система гасовода „САВА“ у времену које обухвата Стратегија, што скорија добава природног гаса до највећих центара потрошње, сигурно снабдијевање и стварање конкурентног отвореног тржишта гаса.

© 2010 Гас Промет - Источно Сарајево. Сва права задржана. Дизајн странице Paleol.net .